Madl'Art 25.05.2005 – 08.06.2005


Đorđe Andrejević Kun rođen je 31. marta 1904. u Vroclavu. Školovao se u Berlinu, Beogradu, Italiji i Parizu.
Od 1929. aktivno učestvuje u likovnom životu Beograda.
1931. godine dobio prvu nagradu za grb grada Beograda.
Samostalno izlaže u Beogradu, Zagrebu i Novom Sadu.
Sa grupom umetnika obrazovao grupu "Život" 1934. godine koja je zastupala socijalnu ideologiju i tematiku u umetnosti. Mapa "Krvavo zlato" publikovana 1934. godine.
U Španiji je borac Internacionalnih brigade. Izdaje mapu "Za slobodu" 1939. godine.
Sledeće godine objavljuje mapu crteža "Skice, crteži, studije". Od 1941. do 1945. učestvuje u Narodnooslobodilačkoj borbi.
Profesor Akademije likovnih umetnosti je od 1945. godine do kraja života.
Za mapu crteža "Partizani" 1946. godine dobija saveznu nagradu, a 1949. slika "Svedoci užasa" donosi mu takođe saveznu nagradu za slikarstvo.
Dopisni član SAN do 1950. a redovni od 1958.
Umetničkoj grupi "Samostalni" pripada 1952. godine.
Predsednik Saveza likovnih umetnika Jugoslavije od 1957 do 1960. godine.
Rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu od 1959 do 1960 godine.
I pored tolikih obaveza Kun stalno slika. Iako su, kako kaže, "motivi iz NOB-a neiscrpna materija koja u meni živi" slika portrete, mrtve prirode, žene u narodnim nošnjama, aktove i pejzaže.
Istovremeno se aktivno bavi primenjenom umetnošću.
Posle Drugog svetskog rata samostalne izložbe u Beogradu 1953. i 1959, Kragujevcu, Čačku, Nišu, Zemunu i Somboru. U Berlinu 1963. godine. Autor je tri mozaika: spomenika u Ivanjici, mozaik u Kragujevcu i u Muzeju holokausta u Parizu.
Slikarski opus Đ. Andrejevića-Kuna čini oko 300 slika / od monumentalnih do intimnih/ od kojih se više od 60 čuva u muzejima u zemlji i inostranstvu, isto toliko krasi državne institucije i privredne organizacije. Ostale su u privatnim kolekcijama.
Evidentirano je više od 1.000 crteža od kojih je najveći deo u muzejima. Retko sačuvani autorski otisci drvoreza mapa "Krvavo zlato" i „Za slobodu" takođe se nalaze u beogradskim muzejima.
Istoričari umetnosi slikarsko stvaralaštvo Đorđa Andrejevića-Kuna vide u tri faze: u prvoj, u kojoj je "opredeljen za ekspresionizam, ne smo formalan već i koloristički"/M.Kolarić/; u drugoj okrenutoj socijalnim i ratnim temama je ocenjen "kao predstavnik socijalne umetnosti u Srbiji"/ M.B.Protić/ i trećoj kada "komponuje nejtanije koloristička sazvučja, obogaćena tu i tamo blistavim modulacijama, ponekad elegantno stišanim a ponekad u jednom, zvonkom, refiniranom glisandu."/ M. Kolarić/.
„U celini posmatrano delo Đorđa Andrejevića-Kuna najlakše bismo svrstali u vidove ekspresionizma i poetskog realizma, sa iskoracima ka socijalno angažovanim temama."/Lj. Miljković/.